Razno, Zanimljivo
GDE ODLAZI DUŠA NAKON SMRTI?
 
 
 


Na ovo pitanje pokušao je da odgovori dr Majkl Njutn u svojoj knjizi ”Putovanje duša”, koja je nastala kao plod dugogodišnjeg iskustva i opisa koje su davali pacijenti tokom hipnotičke regresije
Kada se 1994. godine pojavilo delo dr Majkla Njutna ”Putovanje duša”, ta knjiga bacila je novo svetlo na pitanje koje čovečanstvo intrigira otkako postoji: ”Šta se dešava sa dušom nakon smrti i kroz šta se sve prolazi u periodu između dve inkarnacije?”
Naime, dr Njutn je tokom hipnotičkih regresija primetio da ljudi detaljno opisuju to razdoblje i odlučio da se posveti dubljem istraživanju tog fenomena.



Kako izgleda prelazak?

Opisi svojevrsne mape duhovnog sveta koje su davali pacijenti dr Njutna u velikoj meri se podudaraju, a tiču se opisa mesta na koje duše odlaze, kao i svega ono što rade između života. Informacije o samoj smrti često su zavisile od starosne dobi i razvijenosti duše. Ako je reč o mladoj duši koja je imala tek nekoliko prošlih života, na početku dolazi do šoka i dezorijentacije.

Te se duše često zadržavaju oko mesta na kojem su umrle i dugo im treba da krenu dalje, ali s druge strane čekaju ih vodiči koji su svesni njihove zbunjenosti. Upravo je to razlog što su vodiči spremni, jer ako duša nije voljna da napusti ovaj svet, neće je terati da krene dalje, već će sačekati da bude spremna. Drugačije od mladih duša ponašaju se one sredovečne, stare ili iskusne koje u datom momentu pomisle: ”Super! Opet sam slobodna! Idem kući!”.
One veoma brzo napuštaju astralni svet, susreću se s bleštavom svetlošću i vide sebe u ogromnoj sferi, kao da plutaju otvorenim svemirom, a zatim kreću prema vratima duhovnog sveta gde ih čeka njihov duhovni vodič. Na tom putu često susreću duše umrlih s kojima su drugovale tokom života, kao što članovi porodice, rođaci ili prijatelji koji su umrli pre njih. Pacijenti su dr Njutnu pričali da je lični vodič uvek u blizini za slučaj da nema duša prijatelja, rođaka ili bliske osobe…


Život posle smrti – postoji!

Ruski geofizičar Vsevolod Mihajlovič Zaporožec uspeo je da dokaže da duša ostaje očuvana nakon napuštanja tela, te da se samo seli u drugu dimenziju
.
Pitanje šta se dešava sa dušom čoveka kada napusti ovaj svet odvajkada je zanimalo ljude, prevashodno filozofe i teologe. Poslednjih godina svedoci smo činjenice da eminentni naučnici i lekari sve otvorenije tvrde da smrt u smislu opštepoznate predstave o umiranju kao konačnom ishodu ne postoji, međutim, prvi koji se usudio da matematički obrazloži i dokaže postojanje zagrobnog života bio je ruski geofizičar Vsevolod Mihajlovič Zaporožec (1908–2007), poznatiji kao profesor Vemz, doktor tehničkih nauka i profesor Instituta za geološka istraživanja nafte i gasa, ugledni intelektualac i istraživač.
Iako je tvrdio da je pristalica naučnog materijalizma i ubeđeni ateista, fenomeni ”onostranog” zanimali su ga celog života, a sistematskom proučavanju te oblasti potpuno se posvetio krajem sedamdesetih godina prošlog veka, po odlasku u penziju, tačnije nakon smrti supruge Valentine Lopuhine, balerine Boljšoj teatra. Odlazak voljene žene veoma je pogodio naučnika koji je poželeo da stupi u kontakt sa njom, i tada je započeo opsežan rad na dokazivanju postojanja života posle smrti. Rezultate svog skoro tri decenije dugog istraživanja izložio je u monografiji ”Konture univerzuma”.


Komunikacija sa onostranim

Vsevolod Mihajlovič najpre je pročitao svu raspoloživu literaturu, preko 1.500 publikacija o zagrobnom životu i spiritizmu. Ubeđen u činjenicu da svest preminulih ostaje očuvana i posle smrti, odnosno da se život na određeni način nastavlja, odlučio je da započne istraživanja koja će to uverenje potkrepiti naučnim dokazima zasnovanim na rezultatima spiritističkih eksperimenata dobijenih uz pomoć medijuma, ljudi obdarenih sposobnošću komunikacije sa preminulima.
U ispitivanjima koje je redovno sprovodio učestvovalo je više od 50 medijuma, međutim, tokom tih seansi često su se javljala dva problema. Naime, po uspostavljanju kontakta, komunikacija se odvijala sa takozvanom udruženom svešću medijuma i preminulog čoveka, pa je bilo neophodno razgraničiti ih prilikom dobijanja odgovora. Pored toga, u zagrobnom svetu, kako se pokazalo, ima mnoštvo ”šaljivdžija”, uvek spremnih da komuniciraju i pri tome neretko daju lažne informacije. Stoga je profesor razvio poseban sistem test-pitanja s ciljem da se spreči bilo kakav nesporazum, i uvideo potrebu za utvrđivanjem i razradom metodologije koja će olakšati uspostavljanje veze s dušama preminulih…
 


<<vrh strane  
© 1985.-2014. Atelje Astral.
Sva prava zadržana, zabranjena je reprodukcija u celini i u delovima bez dozvole.