Razno, Zanimljivo
VENČANI PRSTEN - ČUVAR BRAKA
 
 
 



U mnogim zemljama postoji divna tradicija – nošenje burme nakon venčanja. Ovaj lep gest ima zanimljivu viševekovnu tradiciju

Priča o burmi kreće još iz drevnog Egipta. Običaj je bio da se venčani prsten nosi na domalom prstu leve ruke. Razlog tome je što su egipatski lekari verovali da od levog dlana kreće važna arterija koja vodi do srca, svojevrsni “ljubavni nerv”. Kod nekih naroda, poput Izraelaca, običaj je bio da se venčani prsten nosi na trećem prstu desnog stopala.
Kasnije je ovaj običaj modifikovan, pa je vladar neke zemlje određivao na kom prstu treba nositi venčani prsten. Negde u srednjem veku – kod katolika i protestanata ustalio se običaj da se burma nosi na domalom prstu leve ruke, dok se kod pravoslavaca venčani prsten nosi na domalom prstu desne ruke.

Leva ili desna ruka

Običaj nošenja burme na levoj ruci verovatno je nasleđen od Egipćana. Kasnije su ga preuzeli Rimljani, a s pojavom hrišćanstva – i katolici. Postoji jedna interesntna priča o tome zašto se u hrišćanstvu zadržao običaj da se burma stavlja na domali prst. Naime, izgovarajjući reči „U ime Oca i Sina i Svetoga duha”, mladoženja prstenom dodiruje mladin palac, kažiprst i srednji prst, a onda ga uz “amin” stavlja na domali. Otad i mlada i mladoženja nose burme.
Pravoslavni narod nosi burmu na desnoj ruci zbog verovanja da je desna ruka ta koja sve podržava. Naime, prema verovanju, na desnom ramenu sedi anđeo čuvar, a na levom – đavolak koji ljude dovodi u iskušenje. Zato u pravoslavlju veruju da nošenje burme na levoj ruci može odvesti čoveka u iskušenje i potragu za drugim partnerom. Pravo da nose burmu na levoj ruci imaju samo udovice.
U islamu – burme nemaju nikakav značaj, dok nakit i neke druge vrednosti imaju svoje mesto u braku…




 
 


<<vrh strane  
© 1985.-2014. Atelje Astral.
Sva prava zadržana, zabranjena je reprodukcija u celini i u delovima bez dozvole.