Osnovne postavke o Zodijaku

 

Zamislimo kako sedimo u krugu bliskih prijatelja i razgovaramo. U jednom trenutku jedan od njih saopšti da mora da ide, pozdravi se sa ostalima i napusti prostoriju. Odjednom primećujemo da se atmosfera nekako promenila. Jedna nama draga osoba, sa svojim poljem, svojom osobenošću, svojim karakterom bila je sa nama, a sada više nije, i celo polje nekako je izmenjeno, jednostavno osećamo da konstelacije naših odnosa nisu iste kao što su bile dok je ta osoba bila tu.

Sličan fenomen možemo primetiti kada se našem razgovoru sa svojim partnerom pridruži neko treći. Čak i kad je taj treći neko nama veoma blizak od koga ništa ne krijemo, prosto osećamo da se nešto dogodilo i da je polje koje se sad organizuje između troje umesto između dvoje ljudi drugačije.

Dodamo li na sliku još samo jednu boju ili element, kao da je tada celina slike dodirnuta zračenjem tog novog elementa i cela slika sada izgleda drugačije, sve je poprimilo neku novu dimenziju, stari odnosi su se promenili, ništa više nije kao pre.

Od toga kako se drugi postavi prema nama umnogome će zavisiti kako ćemo mi reagovati. Kada s nekim sarađujemo na nekom poslu i napravimo grešku, druga osoba nam može reći kako je zapravo ona kriva jer nas nije na vreme upozorila da to može da se desi, a mi ćemo tada uzvratiti da smo mi sami krivi jer nismo dovoljno pazili. Ukoliko nas međutim, u istoj situaciji, druga osoba napadne zato što ne pazimo, vidno iznervirana i izvedena iz takta, i mi ćemo imati potrebu da uzvratimo, da branimo sebe i da za čitavu stvar optužimo nju, ukazujući joj da je mogla da nas upozori na tu mogućnost kada je to već tako dramatično važno... Na sasvim drugačiji način ćemo primiti kritiku kada smo sami sa drugom osobom, a sasvim ćemo se drugačije osećati ako smo izvrgnuti kritici pred drugima...

Kakva će biti naredna faza našeg života umnogome zavisi od prethodne faze. Ako otkrijemo da smo previše popustljivi prema sebi i drugima, verovatno ćemo pokušati da nadoknadimo ovaj nedostatak tako da ćemo postati prestrogi. Tako se, na primer, posle dugog perioda preterivanja u jelu i piću obično podvrgavamo rigoroznoj dijeti. Pošto smo preterivali u jednom pravcu i na jedan način, obično je sledeća faza preterivanje u suprotnom pravcu i na suprotan način. Oscilovanje se obično nastavlja i tek nakon niza oscilacija, ako uspevamo polako da smirujemo klatno, dolazimo do tačke uravnoteženja.

Svi ovi fenomeni mogu nam pomoći da razumemo prirodu Zodijaka. Zodijak predstavlja određenu celinu sastavljenu od dvanaest znakova. Svaki od ovih znakova razlikuje se od svakog drugog. Svaki ima svoj specifičan karakter, svoju prirodu. No ni jedan od njih ne bi mogao biti to što jeste sam i zasebno, već samo u odnosu na druge znakove od kojih su mu neki strani, tuđi, daleki, i mnogo se od njega razlikuju... Uzeti zajedno oni predstavljaju savršenu ravnotežu, jer koliko jedan „vuče“ u jednom pravcu, toliko onaj njemu suprotan „vuče“ u drugom. Kada ih uzmemo zajedno oni predstavljaju celinu koja je potpuno uravnotežena i potpuno umirena u svom uravnoteženju. Samo jedan znak kada bi izostao, čitava konstelacija bi se poremetila i ništa više ne bi bilo isto, ravnoteža bi bila narušena. Svi ostali znaci bi se promenili jer bi morali da nadoknade nedostatak. Na nivou iskustva iz svakodnevnog života mi prepoznajemo ovaj fenomen, jer kada samo jedna od prisutnih osoba koja je bila učesnik nekog dijaloga ili posla napusti polje, čitava konstelacija se menja i ravnoteža se uspostavlja na jedan nov način. Mi možemo osećati kako nam ta osoba nedostaje i možemo pokušavati da kompenzujemo taj nedostatak menjajući svoje ponašanje, kako bi ponovo uspostavili ravnotežu. Slikajući sliku možemo imati maglovit osećaj da tu nešto još nedostaje, da slika još nije gotova, jer neki naš unutrašnji osećaj ravnoteže nije zadovoljen. Posle ponašanja u kojem smo preterali na jedan način osećamo prosto potrebu da povratimo ravnotežu tako što ćemo se izviniti, ili na neki drugi način stići do kompenzacije.

Život se međutim sastoji iz oscilovanja i promene. Na nivou posmatranja ciklusa u prirodi, toliko bitnih za razumevanje prirode Zodijaka, možemo reći da posle kiše dolazi sunce, koje će u jednom trenutku ponovo smeniti kiše..., da posle zime i hladnoće dolazi leto i toplota, da se san smenjuje sa budnim stanjem, da nakon noći dolazi dan a nakon dana noć, nakon punog Meseca mlad i nakon mladog pun, nakon oseke plima i nakon plime oseka... Čitav život postoji zahvaljujući specifičnim oscilacijama koje predstavljaju neprekidan rad promene. Ovu veliku mudrost drevni kineski mudraci predočili su jing – jangom, simbolom prvobitne arhetipske dijade iz koje nastaju sve ostale suprotnosti koje se neprekidno smenjuju u stalnoj težnji za ravnotežom i u ime ravnoteže. Isti takav ciklus mena predstavlja i Zodijak. Uzet kao celina on je potpuno uravnoteženje jer su sile poništene i uravnotežene u nultoj tački. Ta nulta tačka potpune ravnoteže, koja je na Istoku opisana kao stanje nirvane, predstavlja potpunu ukupnost bića, savršeno neizdiferencirano jedno koje još nazivamo apsolutom ili bogom, kako je to prepoznato i opisivano na Zapadu, ili stanjem potpune praznine i nepostojanja, nebića, kako je ta tačka opisana na Istoku. U potpunosti i ukupnosti sve suprotnosti su poništene i uzete zajedno, a ne pojedinačno, one se utapaju u neprepoznatljivost koja je ravna njihovom međusobnom ukidanju i nepostojanju. Celina Zodijaka uzeta izvan vremena, kao i celina Ji-đinga uzeta izvan vremena, predstavlja takvo ukupno, apsolutno, nediferencirano stanje. Ukupnost svekolikog bića, na taj način, ekvivalentna je stanju čistog nebića.

Ako sada uključimo perspektivu vremena, koja je u filozofiji prepoznata kao ključna ontološka kategorija za opis sveta kakvog znamo i života kakvog živimo, vidimo da se u vremenu suprotnosti smenjuju. U stalnoj težnji za uspostavljanjem ravnoteže deluju zakoni nadkompenzacije, pa posle izdvajanja jedne suprotnosti dolazi do izdvajanja druge, da bi, kako veli stari Anaksimandar, pravda bila zadovoljena. Naš svet, kakvog ga znamo i kako ga doživljavamo, postoji zahvaljujući stalnim oscilacijama, uspostavljanju i smenjivanju suprotnosti, razvoju, a sve u neprekidnoj težnji sistema da uspostavi izgubljenu ravnotežu. Tako se smenjuju dan i noć, godišnja doba, sezone sunca i sezone kiša, vremena setve i vremena žetve, periodi oskudice i periodi obilja, ljubavi i mržnje, mira i rata, sreće i tuge, zadovoljstva i nezadovoljstva, života i smrti. Sve teče i sve se smenjuje, kako je govorio stari Heraklit, i u tom toku i toj promeni suprotnosti međusobno ratuju, jedna drugu potiskuju i dovode do unišenja da bi se ustoličile na prestolu postojanja te da bi odatle usledio njihov postepen pad, da bi započeo novi ciklus.

Suprotnosti se međutim ne smenjuju odmah i u potpunosti, već prevlasti jedne prethodi i sleduje borba sa drugom u kojem se ta druga podiže ili opada, tako da imamo duge međufaze između krajnjih tačaka, kao što je propovedao Empedokle. Tako ljubav neće odmah zameniti rat, niti rat ljubav, kao što ni leto neće odmah smeniti zimu, niti zima leto, već između tih krajnjih tačaka postoje prelazne faze borbe, kao što su proleće tokom kog se sunce bori s hladnoćom i polako je svladava a život se rađa, i jesen u kojoj žega lagano popušta prepuštajući presto hladnoći i kišama, a život polako umire. Između stanja sna i stanja budnosti postoje prelazi rasanjivanja i uspavljivanja, između dana i noći periodi jutra i večeri.

Sve ove mene između suprotnosti koje predstavljaju život prirode i zahvaljujući kojima postoji ovaj naš svet u svim svojim beskrajnim razlikama, lepotama i strahotama, zapisane su u Zodijaku i predstavljene njegovom evolucijom, smenjivanjem znakova, suprotstavljenošću njegovih polova, smenjivanjem njegovih četvrtina. Tako imamo jutarnje, podnevne, večernje i noćne znake, prolećne, letnje, jesenje i zimske, vatrene, zemljane, vazdušne i vodene, kardinalne, fiksne, i promenljive, mlade, sredovečne i stare, hladne i tople, ljudske i životinjske, ženske i muške...

I da bi bilo šta postojalo mora izaći iz sveukupnog stanja potpune uravnoteženosti i mora se iskazati kroz suprotnosti. Sve što postoji, sve u čemu su neke od suprotnosti istaknute i manifestovane, nije ništa drugo nego svojevrsni poremećaj ravnoteže. To važi i za ljudska bića. Prisustvo određenih karakternih osobina i naglašenost određenih arhetipova u nama nije ništa drugo nego potisnutost suprotnih osobina i arhetipova. No Zodijak nas uči da duboko u sebi sve nosi potpunost i da ta unutranja tačka potpunog uravnoteženja postaje ono ka čemu sve teži. Svako od nas predstavlja ukupnost univerzuma, pa samim tim i ukupnost Zodijaka, sa svim njegovim razlikama i čitavom u njemu sadržanom evolucijom. Svojom pojavom mi manifestujemo određene arhetipove, određene osobine i karakteristike. Neke naše osbine, sklonosti, modeli ponašanja, stanja su više izražana od drugih. Kosmička ravnoteža međutim inicira promenu. Kada smo ispoljili, inkarnirali, manifestovali određene arhetipove, karaktere koje oni sinbolizuju i osobine koje su u prirodi tih karaktera, oni suprotni na taj način su potisnuti u onaj unutrašnji, nesvesni, pretežni (ogromni) deo nas. Ti potisnuti principi teže da se ispolje da bi celina bila uspostavljena i da bi, jungovski rečeno, proces individuacije bio doveden do kraja. Proces nas gura u nova i nova stanja, nove i nove uloge, osvetljavamo u sebi nove i nove osobine, pronalazimo ih u sebi, ispoljavamo postepeno one delove celine koju su bili potisnuti, sve u traganju za potpunom ravnotežom ukupnosti apsolutno jednog. U procesu svojih inkarnacija mi postepeno inkarniramo različite arhetipove opisane sazvežđima Zodijaka težeći ka celini. Postajemo i otac i sin, i majka i ćerka, i pravednik i lupež, i nasilnik i žrtva, i žena i muškarac.., sve u borbi prirode da dosegne ukupnost i ravnotežu.

U nama dakle prisutni su svi arhetipovi, njima odgovarajući karakteri i njima svojstvene osobine, samo su jedni više a drugi manje istaknuti. Svako od nas na taj način ima kapacitet da razvije i ispolji ono što mu nedostaje, odnosno da ublaži ono što je dominantno i preterano. Ta sila za uravnoteženjem, ujednačenjem, celovitošću i krajnjim umirenjem u tački sveukupnosti jednog i jedinog bića ili nebića ono je što nas u životnom procesu pokreće, ono što vlada našom sudbinom, onim što se dogodilo i onim što će se dogoditi. Taj ples kojim jedan mikrokosmos nastoji da u sebi osvetli sve aspekte makrokosmosa i tako se ponovo ujedini ca celinom univerzuma, ta težnja za celinom, za ujedinjenim i jednim bićem, za prevazilaženjem svake razlike, drugosti i rascepa u najširu celinu univerzuma, ono je čemu nas uče sve ili gotovo sve religije i sistemi duhovnog napretka, pa tako i astrologija.

Zadatak ove knjige je da nam pomogne u tom procesu individuacije i da dođemo do svoje ukupnosti. Svako sazvežđe, svaku planetu, svaku kuću, svaku planetarnu konstelaciju, svaki aspekt pokušavaćemo da pronađemo, osetimo i doživimo u svom životu, svojoj ličnosti, svojoj okolini, svojoj porodici, svom partneru..., bez obzira na to da li tu dotičnu konstelaciju imamo u svom horoskopu ili nemamo. Na ovaj način mi ćemo pokušati da se povežemo sa tim izraženim ili potisnutim delom vlastite ukupnosti, postavljajući ga na njegovo mesto u celini, i razumevajući njegovu ulogu u neprekidnom evolutivnom toku promena koji je u astrologiji opisan kruženjem planeta a koji deluje kroz čitavu prirodu, kroz ljudsku sudbinu i naše živote.

Na to putovanje poći ćemo meditacijom nad elementima, u nastojanju da osetimo, osvestimo i razumemo njihov karakter u sebi, u drugima i u svetu koji nas okružuje.

Nikola Krstić

 

Talismane, amajlije i medaljone izradjuje
Dragiša Krstić, slikar-grafičar član ULUPUDS-a od 1995. Šest samostalnih i više grupnih likovnih izložbi, dvadesetak kratkometražnih filmova za koje je nagrađivan na festivalima kratkometražnog filma, i dugogodišnjim radom u novinarstvu u listovima: Večernje novosti, TV novosti, Susret, Foto-kino revija itd. Punih 25 godina proučava i bavi se ezoterijom u širem smislu sa posebnim interesovanjem za drevne magijske predmete: amajlije, talsimane i emulete i njihova dejstva. Svi ovi magijski predmeti su unikatni umetnički radovi, urađeni od trajnih prirodnih materijala od kojih su pravljeni i u dalekoj prošlosti.
Jedino unikatno izradjeni talismani imaju magijska dejstva.

narudžbenica>>